Pokušajte samo da zamislite da na jedan veliki srpski grad, i varošice i sela u njegovom okruženju, počnu da padaju rakete lansirane sa druge strane granice. Zamislite tu sliku u pet časova ujutru ili u deset sati uveče, i tako dan za danom, zvuke sirena i ljude koji, bežeči od raketa, jure u najbliža skloništa kako bi sačuvali život. Zamislite da škole i obdaništa u određenim delovima Srbije ne rade po tri, četiri dana, jer su i deca na meti raketa. Zamislite kakvu bi noćnu moru predstavljao taj užasni scenario ne samo za one koji žive u tom području, već i za celu Srbiju.
Ali to nije košmar. Ne, uopšte. To je okrutna realnost ljudi koji žive u gradovima i selima na jugu Izraela, u trenutku dok čitate ovaj članak. Samo je 24. oktobra 2012. godine lansirano najmanje 75 raketa na civilna područja na jugu zemlje. To je svakodnevica za stotine hiljade ljudi u Berševi, Ašdodu, Aškelonu, Zderotu i drugim gradovima koja su u dometu raketa terorističkih organizacija Hamasa i Islamskog džihada u pojasu Gaze.
Izrael se sa ovom nepodnošljivom situacijom suočava poslednjih sedam godina od kada je Hamas preuzeo kontrolu nad Gazom. Međutim, nasilje je eskaliralo tokom proteklih nedelja. Terorističke organizacije, bilo da je reč o palestinskim ili beduinskim u Gazi ili na Sinaju (Hamas, Islamski džihad, ćelije Al Kaide, drugi salafisti i lokalne džihadske grupe) nadmeću se u napadima na Izrael raketama tipa „kasam“ ili „grad“ koje su prokrijumčarene u terorističko gnezdo po imenu Gaza. Njihov viši cilj jeste raspaljivanje rata između Izraela i Egipta, rata koji bi oslabio obe zemlje a podstakao simpatije prema islamskom džihadu. Ovaj talas terorizma deo je rapidnog islamskog radikalizma arapskih država oko Izraela. On stavlja izraelske lidere pred teške dileme o tome kako zaustaviti teror a izbeći da naše turbulentno područje sklizne u novi rat.
Koliko dugo Izrael može da se uzdržava kada su njegove žene i deca svakodnevna meta na jugu zemlje? Ne zadugo. Ljudi u Izraelu su ljuti i u pravu su. Oni imaju pravo da ne budu stalne mete.
Direktna je odgovornost međunarodne zajednice da izvrši sav mogući pritisak na terorističke grupe kako bi prestale da raketiraju civile. Umesto osuđivanja Izraela i pozivanja na stalnu uzdržanost, odgovorne vlade bi trebalo da učine pravi napor kako bi prestalo krijumčarenje oružja u Gazu. Danas se ovo dešava nama, a sutra može da zadesi vas.